Dolap blog

POPDV evidencija

Sun, 12 Aug 2018 15:20:21 UTC

POPDV evidencija je organizovana kao posebna evidencija u kojoj je svako knjiženje povezano s nekim drugim knjiženjem u Dolapu, tako da nije omogućeno direktno knjiženje u POPDV evidenciju, već se to radi kroz druge dokumente. Neki dokumenti, kao što je račun ili kasa račun, knjiže automatski iznose osnovice i PDV u ovu evidenciju, dok se kod drugih knjiženja, npr. izvod ili kod knjiženja zaduženja komitenta, POPDV knjiženje unosi ručno preko dodatnih kontrola.
Kod dokumenata koji automatski knjiže POPDV omogućeno je da se iz zaglavlja dokumenta unesu izmene u POPDV knjiženje, kao i njegovo brisanje.
Prilikom ponovnog upisa dokumenta upisaće se i novo POPDV knjiženje ukoliko ga dokument nema, što znači da će ono biti vraćeno ako se ručno obriše, ili ukoliko nije ručno promenjeno POPDV polje pod kojim se knjiženje vodi. Ukoliko se ručno unese neko drugo POPDV polje, biće preskočeno automatsko knjiženje u POPDV evidenciju kod ponovnog upisa dokumenta. Ovo znači da će za sve stare dokumente koji nemaju POPDV knjiženje ono biti formirano ponovnim upisom dokumenta. Za stare kasa račune da bi im se upisalo POPDV knjiženje potrebno je uraditi repariranje kasa računa za odgovarajući period unazad, u slučaju kada je kasa direktno povezana na centralnu bazu, a za udaljenje prodaje dovoljno je da se iz izmene replikacije naruče stari računi. Pošto sada Kdc knjiži POPDV po kasa računima, neophodna je instalacija kase v1.326 ili novije.
Pored propisane POPDV knjige, detaljan pregled svih POPDV knjiženja omogućen je iz POPDV dnevnika (Izveštaji > PDV > POPDV dnevnik) koji se prikazuje za zadati period. Ozbirom da redovi POPDV knjige sadrži najviše četiri kolone sa različitim podacima, ove četiri kolone ne mogu da imaju smisleni naziv, te se zovu Podatak 1, Podatak 2... Duplim klikom na POPDV knjiženje otvara se povezani dokument, odakle je moguće izmeniti POPDV knjiženje.
Dupli klik na red u POPODV knjizi otvara POPDV dnevnik filtriran samo za to polje na koje je kliknuto.

Novi Dolap starter program

Wed, 01 Jan 2014 15:00:10 UTC

Za svaku poslovnu godinu se kreira zasebna Dolap baza podataka, a kako je i sam program Dolap različit za različite poslovne godine, pokretanje programa Dolap nije direktno, već se prethodno pokreće program Dolap starter (DoLncr.exe) u okviru koga se bira za koju poslovnu godinu će biti pokrenut Dolap. Ovaj program je sa verzijom Dolapa 0.931 proširen i dobio je dodatne zadatke.

Glavna novina je uređivanje baza podataka i centralizovani pristup do više baza ako ih ima. Obzirom da program Dolap bazi podataka (za sada) pristupa preko fajl sistema, baza se lako može kopirati na neku drugu lokaciju kako na lokalnom računaru, tako i kroz mrežu. Ovo je pogodno ako se želi da se nešto proba u programu, a da se to ne radi nad stvarnim podacima. Kopija podataka se još može koristiti za trening rada u programu, da se ponese sa sobom na prenosnom računaru ili ako se pristupa preko spore veze (preko interneta) da se iskoristi za izradu većeg broja izveštaja, gde bi ukupno vreme njihove izrade preko sporog linka bilo mnogo duže od vremena izrade kopije. Takođe iz razloga razmene podataka sa drugim licima za koja se vode podaci, bolje je njihovu bazu izdvojiti u zaseban folder ili na zaseban računar koji će imati ulogu servera. Sve ove manipulacije sa bazama podataka su sada dostupe iz starter programa.
Sada se pored izbora poslovne godine bira i baza za koju će program biti pokrenut.

Druga novina je u vezi sa izmenom programa Dolap koji se sada instalira na svaki računar u mreži, što ranije nije bio slučaj. Razlog je što se kod pokretanja programa kroz mrežu prenosi izvršna datoteka i time usporava pokretanje programa, dok je kod pokretanja preko interneta ovo potpuno neprihvatljivo. Sada se program startuje sa lokalnog diska računara, a podacima pristupa preko mreže. Dodatni razlog je vezan da rad sa više baza. Osnovan ideja je da se program instalira u Program files i ista izvršna datoteka koristi za rad sa više baza. Pored ovoga, Dolap više nije vezan za poslovnu godinu, tj. ista se verzija programa može koristiti neograničeno. Stoga se sada otvaranje baze za novu poslovnu godinu zadaje iz starter programa koji kreira novu bazu i pravi kopiju izvršnih datoteka za novu godinu. Instalacija programa Dolap nije više potrebna za otvaranje nove poslovne godine, tj. instalira se samo kad ima nova verzija.

Za više informacija o novom starter programu pogledati on-line uputstvo.

Godišnji popis

Sun, 24 Nov 2013 14:44:54 UTC

Obaveza je da se popis robe uradi 31. decembra, ali u vreme prazničnih dana, kada je promet povećan, vrlo je problematično organizovati ga. Idealno bi bilo da se popis uradi ranije u toku decembra, a da se onda iz prometa izvede njegovo stanje na dan 31.12. U Dolapu se uz formulu i par kopiranja i importovanja podataka ovo može uraditi za nekoliko minuta.

Instant popis

Prvo da pomenem da dokument popisa može da se uradi i bez fizičkog popisivanja robe, kopiranjem celokupnog lagera robe u popisni list. Naravno, ovo je fingiranje popisa i korisnik ga može primeniti samo kada je siguran da su zalihe tačne, jer po ovom popisu nema manjkova i viškova. Zaliha robe mora biti prikazana u lager listi, selektuju se svi redovi prikazane robe za tekući poslovni objekat, kopiraju na clipboard i prilikom lepljenja u popisni list opcija da zaliha bude tretirana količinom treba da bude uključena.

opcije pastovanja" height="309" src="/blog/blog_imgs/popisni-list-opcije-pastovanja.jpg" width="444" />

Važno je da se kod ovoga ima na umu da ako postoje definisana pakovanja robe, ona moraju da se isključe iz liste jer bi time bila duplirana količina popisane robe. Na primer, ako nekih cigareta ima 35 paklica na stanju, a definisano je boks pakovanje tih istih cigareta, ono će pokazati da ima 3,5 boksa. Kopiranjem oba reda u popisni list, biće registrovano 70 paklica.
Potrebno je prikazati kolonu Pakovanje druge robe, a zatim zadati filter na toj koloni i zadati da se ne prikazuju pakovanja.

Hronologija popisa

Obzirom da je vrlo čest slučaj da se analizom popisa ustanovi da neki dokument nije urađen, Dolap nudi mogućnost da se taj dokument naknadno proknjiži, a zatim popis na robnim karticama pomeri iza tog dokumenta čime se ispravljaju manjkovi i viškovi nastali usled ovakvih grešaka. Potrebno je da se popis vrati u neknjiženo stanje zadavanjem komande Vrati u neobrađen, a zatim nakon knjiženja dokumenta zada komanda da se popis sačuva. Kada popis nije poslednji dokument na robnim karticama, pojaviće se dijalog koji nudi opciju da popis bude premešten na kraj robnih kartica i time bude poslednji dokument.

Treba imati na umu da kada se popis pomeri na kraj robnih kartica, ne postoji mogućnost njegovog ponovnog vraćanja na izvornu poziciju.

Dorada popisa

Prethodna opcija će biti iskorišćena da se popis koji je urađen nekoliko dana ranije pomeri na 31.12. Međutim potrebno je da se iz prometa robe izvede stanje popisne robe na dan 31.12. dodavanjem jednog ili više popisnih listova. Dolap dozvoljava da popis sadrži neograničen broj popisnih listova - zasebni listovi po popisnim komisijama, lokacijama robe i sl. Ovo je i preporučljiv način rada jer se na ovaj način lakše ispravljaju unete greške, nego kada se ceo popis unese na jedan list. Jedan artikal može neograničen broj puta da se pojavi, kako na istom popisnom listu, tako i na više listova. Popisana količina artikla će biti zbir svih unetih količina tog artikla na svim listovima. Količina može biti i negativna i to je ono što omogućava da se stanje izvede iz prometa. Ovo može da se uradi na dva načina:

Kopiranjem dokumenta u popisne listove
Pimenom formule u robnom dnevniku i njegovim kopiranjem u popisni list

Prvi način je primenjiv samo ako je nakon popisa urađeno tek nekoliko dokumenta. Dokumenti se kopiraju u novi popisni list. Mogu svi da se kopiraju u jedan list, ali je bolja praksa da se za svaki dokument napravi zasebni list i u opisu napiše po kom je dokumentu urađen, jer je lakše da se urade ispravke ako se nešto pogrešno uradi. Dokumenti koji su ulaz robe (kalkulacija, povratnica kupca) kopiraju se onakvi kakvi su, dok se dokumentima koji su izlaz robe (računi, prenos robe, povratnica dobavljaču) u opcijama lepljenja u popisni list zadaje invertovanje znaka količine, tj. upisuju se sa negativnom količinom.
Na primer, popisano je da nekog artikla ima 5 komada, a zatim se on nakon popisa, narednih dana, pojavljuje na nekoj kalkulaciji gde je ulaz bio 10 komada i još na jednom računu gde je prodato 2 komada. Nakon lepljenja ovih dokumenta, on će se pojaviti na tri popisna lista: 5 komada na originalnom listu po popisu, 10 komada po kalkulaciji i -2 (minus dva) komada na listu po računu. Kada Dolap sabere ove količine dobiće se da je na popisu 31.12. ovog artikla bilo 13 komada, što će odgovarati stvarnom stanju.
Iako je ovaj način pregledniji što se tiče uvida u popisne listove, nije primenjiv ako ima mnogo dokumenta. Alternativni način je da se svi dokumenti nastali u periodu od popisa do 31.12. kopiraju u jedan popisni list. Ovo se radi iz robnog dnevnika u kome treba prikazati sve robne promene od popisa do kraja godine. Kako on sadrži zasebne kolone za ulaz i izlaz robe, potrebno je formulom napraviti jednu kolonu koja će sadržati pozitivnu količinu za ulaz robe i negativnu za izlaz robe. Formula kojom se pravi ova kolona je vrlo jednostavna - od ulaza treba oduzeti izlaz, jer je jedna od ove dve kolone uvek nula. Kod ulaza biće oduzeto nula izlaz, a kod izlaza količina će biti oduzeta od nule, pa će se dobiti željena negativna količina.

Na žalost Dolap ovu kolonu ne može da tretira kolonom koja nosi količinu, tako da direktno kopiranje u popisni list nije moguće, tj. potrebno je da se radi mapiranje podataka. Može na dva načina, da se podaci kopiraju u Excel ili neki drugi spreadsheet program, a zatim odatle kopiraju nazad u Dolap u popisni listi, što je brži i lakši način ili, ako se nema Excel, da se robni dnevnik snimi u CSV fajl, a zatim taj fajl importuje u popisni list. Popisnom listu se mapiraju samo dve kolone: šifra robe i količina. Za kolonu količine treba mapirati kolonu koju smo napravili formulom - ja sam je u ovom primeru nazvao Promet.

Na kraju datum popisa se koriguje na 31.12. i popis sačuva.

Nekoliko saveta

Analizu popisa uraditi na dan popisa - proveriti viškove i manjkove, srediti dokumentaciju, po potrebi uraditi pomeranje popisa kao što je gore objašnjeno. Ovo će biti teže da se uradi ako se ostavi za 31.12.

Pre dorade popisa treba napraviti rezervnu kopiju baze za slučaj da nešto krene po zlu, jer kada se popis pomeri na kraj robnih kartica, više se ne može vratiti na prvobitno mesto. Za slučaj da je menjan neki stariji dokument, popis ponovo sačuvati na originalnoj poziciji, bez pomeranja, kako bi se ponovo sračunali manjkovi i viškovi na originalni dan. Popisnu listu tog, originalnog popisa, štampati ili sačuvati u fajl. Nakon dorade popisa i njegovog snimanja na kraj kartica, uporediti novu popisnu listu sa originalnom. Vrednosti robe po popisu i po knjigama će se razlikovati, ali vrednosti viškova i manjkova moraju da budu IDENTIČNE. Ukoliko to nije slučaj, nešto nije urađeno kako treba.

Popis treba da bude poslednji dokument tog originalnog dana kada je rađen. Na primer, ako je popis urađen 22.12. i ako je to poslednji dokument tog dana, robni dnevnik listamo od 23.12 do kraja godine. Ako nije, onda je malo složenije jer bi dnevnik morao da se izlista i za 22.12. i da se kod kopiranja izostave redovi popisa i robne promene pre popisa, tj. treba da budu uključeni redovi od tog dana nastali posle popisa. Ukoliko se radi import preko CSV fajla, onda pre importovanja ovi suvišni redovi treba da se obrišu iz nekog editora teksta. Drugi način je da se ti dokumenti, ako ih nema mnogo, pojedinačno kopiraju u zasebne popisne listove kao što je gore objašnjeno, tj. da se napravi kombinacija ova dva opisana načina dorade popisa. Uvek treba proveriti iz dnevnika da li na dan popisa ima robnih promena iza redova popisa.

Prilikom kopiranja tabele u Excel, ukoliko su šifre artikla brojevi sa više cifara, a naročito ako su to bar-kodovi artikla, Exclel može da ih prikaže kao brojeve u naučnoj notaciji, npr. 8606002210205 kao 8,606E+12. Kopiranjem nazad u Dolap artikli neće biti prepoznati sa ovakvim šiframa. Ovo je rešivo na jednostavan način - nakon pastovanja tabele u Excel, desnim klikom na slovo kolone u kojoj je šifra otvoriće se kontekstni meni iz koga treba zadati komandu Format cells, a zatim zadati Text. Posle toga treba kliknuti na prvu ćeliju da se skloni selekcija i ponovo pastovati, nakon čega će šifre biti prikazane onakvim kakve jesu.

Ako se izabere opcija da se kopira svaki pojedinačni dokument, kako se ne bi desilo da se neki dokument izostavi, otvarati ih redom iz robnog dnevnika, koji se isto izlista od popisa do kraja godine.

Uvek unositi opis popisnog lista kako bi se znalo šta sadrži.

Za više informacija kako se prave korisničke kolone i kako se podaci importuju i mapiraju u Dolap pogledati on-line uputstvo, kao i prethodne blogove u kojima je bilo reči o ovome:

Korisničke kolone
Import podataka
Import fajla
Mapiranje import polja

Ujednačavanje cena u prodavnicama

Sun, 10 Nov 2013 17:31:22 UTC

Program Dolap, korisnički definisanim kolonama, filterom poslovnih objekta i kopiranjem i importovanjem podataka omogućava efikasno upravljanje poslovnim podacima. Kreativnom upotrebom ovih alata postišu se ogromne uštede vremena. Na primeru ujednačavanja cena u dve prodavnice može se steći uvid u korišćenje ovih tehnika. Recimo da imamo dva maloprodajna objekta i kod određenog broja artikala, što zbog namere, što zbog grešaka, cene nisu jednake i želimo da cene u Prodavnici 2 izjednačimo sa cenama u Prodavnici 1.
Prvo nalazimo artikle, tj. formiramo listu artikala kod kojih se cene razlikuju, tako što u Prodavnici 1 otvorimo lager listu (Evidencije > Roba), izlistamo artikle samo tekućeg poslovnog objekta i iz Filtera objekata dodamo prikaz podataka robe iz Prodavnice 2.

U opcijama treba uključiti kolonu cene, a kolone zaliha možemo da uklonimo jer nam nisu potrebne. Zadavanjem komande Obnovi prikaz klikom na dugme u tabeli će se pojaviti kolona MP2 cena sa cenama iz druge prodavnice.
Cene koje se razlikuju pronalazimo dodavanjem korisničke kolone i upisom formule. U ovom slučaju formula će biti logički izraz, tj. koristiće se operacija poređenja, konkretno poredimo da li su vrednosti iz kolone Prod. cena različite od vrednosti iz novododate kolone MP2 cena. Desnim klikom bilo gde na naslov tabele otvara se kontekstni meni iz koga zadajemo naredbu Napravi kolonu. Unesemo naslov nove kolone i formulu.

Nazivi kolona moraju biti uokvireni između dva znaka %, ali je najlakše uneti ih izborom iz padajuće liste i klikom na dugme . Logička operacija za različito je != i njen rezultat je 1 za tačno i 0 za netačno. Klikom na dugme U redu biće formirana nova kolona koja će sadržati 0 kod artikala gde su cene jednake i 1 ako se cene razlikuju.
Na slici je označen tip rezultata kao ceo broj. Suštinski se ništa ne menja i ako je realan broj, jedino što će jedinice i nule biti prikazane sa dve decimale (0,00 i 1,00). Za više informacija o korisničkim kolonama i formulama i upotrebi logičkih operacija pogledati on-line uputstvo programa.
Sada treba filtrirati tabelu po ovoj koloni da na ekranu ostanu samo redovi sa vrednošću 1, tj. samo artikli sa različitim cenama. Desnim klikom na naslov kolone Razl. cene otvara se kontekstni meni iz koga treba izabrati naredbu Filter, a zatim u dijalogu uneti = 1.

Klikom na U redu u tabeli će ostati samo artikli kod kojih se cene razlikuju.

Ukoliko je tabala prazna, to znači da su cene u oba poslovna objekta identične. Na ovaj način se, promenom znaka poređenja, mogu izlistati samo artikli kod kojih je cena veća ili manja, jednaka itd. Za ovu potrebu smo mogli i da poredimo da li su cene jednake, a onda bi u filteru odabrali obrnuto, da se filtriraju redovi sa vrednošću 0, jer bi vrednost 1 označavala jednake cene.
Sada je potrebno u Prodavnici 2 uraditi nivelaciju cena za ove artikle, ali ne prekucavanjem, već kopiranjem podataka iz ove tabele. Potrebno je iz menija Uređivanje zadati komandu Označi sve da se selektuju svi redovi tabele. Ovo se može alternativno uraditi klikom na bilo koji red tabele i pritiskom na prečicu sa tastature Ctrl A. Nakon toga se podaci kopiraju na clipboard prečicom Ctrl C sa tastature, komandom Kopiraj iz menija Uređivanje ili klikom na dugme toolbar-a. Iz panela Poslovni objekti biramo Prodavnicu 2 i otvaramo novu nivelaciju cena i nalepimo podatke klikom na dugme toolbar-a ili komandom Nalepi iz menija Uređivanje. Prečica sa tastature je Ctrl V, ali je potrebno prethodno kliknuti mišem u tabelu nivelacije da se fokus prenese na nju, kako ne bi došlo do lepljenja podatka u polje za unos šifre robe u formi dokumenta.
Prilikom lepljenja podataka, u zavisnosti od tabele u koju lepimo, može se pojaviti dijalog sa opcijama importovanja.

U ovom slučaju ništa ne menjamo jer želimo tačno ono što nude podrazumevane opcije importa u nivelaciju cena. Klikom na dugme U redu u nivelaciji će se pojaviti redovi kopiranih artikala. Međutim, može doći do odbacivanja nekih redova kada će se pojaviti izveštaj importovanja.

Ovde su importovana samo četiri artikala, a svi ostali su odbačeni. Ako pogledamo sliku tabele iz koje su kopirani podaci, primetićemo da samo četiri artikla imaju cenu u Prodavnici 2, dok je kod ostalih 0. Cena nula može biti greška prilikom evidentiranja artikla, ali je pre svega indikator da taj artikal nema otvorenu karticu u poslovnom objektu. Stoga cene ovih artikala ne mogu ni da se nivelišu.
Sačuvamo nivelaciju i cene artikla koje imaju otvorenu karticu u drugom objektu biće izjednačene sa cenama iz prvog. Međutim, ako planiramo nabavku i prodaju preostalih artikala koji nemaju karticu, možemo kopiranjem da im otvorimo kartice u Prodavnici 2 i odmah zadamo cenu koju treba da imaju.
Ovo se radi lepljenjem ovih istih podataka u lager listi Prodavnice 2, ali prilikom importovanja robe, pored šifre, naziva robe i jedinice mere, neophodno je da podaci koje lepimo sadrže i procenat poreske stope PDV, tj. ovo je minimalni broj kolona koji import podaci moraju da imaju. U protivnom će importovanje biti odbijeno. Stoga je potrebno vratiti se na filtriranu tabelu robe u Prodavnici 1 i uključiti kolonu stope PDV (desni klik na naslov tabele > Kolone) i ponoviti kopiranje svih redova. Opciono, pre kopiranja možemo da filtriramo samo artikle u Prodavnici 2 čija je cena 0. U nekoj drugoj situaciji ovo bi bilo obavezno jer ne želimo da promenimo cene artiklima koji već imaju cenu, već samo da zadamo cenu onim koji je nemaju, tj. nemaju otvorenu robnu karticu.
Prilikom lepljenja podataka u lager listu Prodavnice 2 biće potrebno da se neke opcije importovanja promene.

Ukoliko je opcija Takođe importuj (obnovi) podatke postojećih artikala isključena, a koja jeste podrazumevano isključena, importuju se samo novi artikli. Kako ovih artikala praktično već ima u bazi, iako nemaju otvorenu robnu karticu u objektu, biće svi odbačeni. Zadavanjem da se obnove podaci postojećih artikala otvoriće im se kartica u objektu ukoliko je nemaju.
Treba zadati importovanje finansijskih podataka jer želimo da se importuju cene. Importovanje opisnih podataka, koji su uglavnom podaci glavne baze artikala, nije potrebno jer oni već postoje, ali uključivanjem ove opcije neće doći do nikakve štete, tj. podaci će biti prepisani identičnim podacima, što ne važi za importovanje podataka iz eksternih izvora, kada treba biti obazriv koje podatke želimo da zamenimo novim podacima, a kada i nije preporučljivo da se radi obnova podataka, već samo import novih artikala. Klikom na dugme U redu biće importovani podaci čime će biti otvorene kartice artiklima sa cenom identičnom u Prodavnici 1.

Na kraju, poželjno je obrisati korisničku kolonu koju smo napravili. Razlog je što se ne pamte dinamičke kolone koje dodaje Filter objekata, tj. kod sledećeg otvaranja tabela će biti prikazana bez njih. U trenutku parsovanja formule biće utvrđeno da nedostaje kolona MP2 cena i prijavljena greška, čime će i biti obrisana ova korisnička kolona, tako da i ako se zaboravi da se obriše, ova korisnička kolona će svakako biti obrisana.

Ukoliko postoje artikli u Prodavnici 2 koji nemaju karticu u Prodavnici 1 i želimo da i njihove cene ujednačimo, tj. da im otvorimo kartice u prvom objektu, ceo ovaj postupak treba ponoviti tako što će se krenuti od lager liste iz Prodavnice 2. Može se uraditi i iz prvog objekta, ali na malo složeniji način. Pre svega treba izlistati sve artikle, da bi se izlistali oni koji nemaju karticu (žuto obojeni). Problem je što sada treba importovati cenu iz kolone MP2 cena, a koju Dolap ne tretira kao kolonu koja sadrži prodajnu cenu. Potrebno je da se uradi mapiranje i ovu kolonu označiti kao nosioca prodajne cene. Da bi to bilo moguće porebno je tabelu kopirati u Excel ili neki drugi spreadsheet program, a zatim ih odmah kopirati iz Excela. Cilj je da podaci budu iz eksternog izvora, kada će Dolap prilikom lepljenja ponuditi mapiranje podataka. Ukoliko se nema Excel, tabelu iz Dolapa treba sačuvati u CSV fajl, a zatim ga prevući u Dolap u lager listu i uraditi mapiranje podataka.

Pored filtriranja podataka, korisničkih kolona sa formulama i filtera objekata, lager lista omogućava ručno dodavanje i brisanje artikala što je čini moćnim alatom za pripremu liste artikala koja može da se upotrebi u različite svrhe - kopiranje u izveštaje, dokumente, importovanje u druge poslovne objekte, u druge baze Dolapa.
Baza Dolapa se može pomerati kopiranjem celog foldera Dolap. Njegovim kopiranjem na neku privremenu lokaciju i pokretanjem sa te lokacije ima se verzija za vežbanje gde se bez ustručavanja mogu isprobati ove tehnike.

Prenos podataka izmeÄ‘u tabela u Dolapu II put

Mon, 14 Oct 2013 20:56:04 UTC

U prethodnom blogu Prenos podataka izmeÄ‘u tabela u Dolapu je pomenuto da postoji namera se da lepljenje (paste) podataka realizuje u dokumentima. Od verzije 0.928 ono je realizovano u sve robne dokumente sem povratnica. Obzirom da je lepljenje podataka u Dolap moguÄ‡e samo ako su podaci kopirani iz samog Dolapa, tj. nije moguÄ‡e lepljenje podataka iz drugih programa, niti Ä‡e biti moguÄ‡e u buduÄ‡nosti, ova verzija donosi moguÄ‡nost preuzimanja podataka iz drugih programa preko CSV fajlova, o Ä?emu Ä‡e biti reÄ? kasnije u ovom tekstu. Sve ??to se odnosi na lepljenje podataka va??i i za import podataka iz fajla, jer se u osnovi radi o istoj stvari sa jednim meÄ‘ukorakom â€“ mapiranje CSV fajla.
Naravno ovde je reÄ? o lepljenju tabela podataka. Lepljenje pojedinaÄ?nog podatka u polje forme, npr. nabavna cena u Ä‡eliju forme kalkulacije je uvek radilo kao kod svakog Windows programa. Lepljenje tabelarnih podataka u Dolap je drugaÄ?ije nego kod drugih Windows programa, ??ta vi??e lepljenje tabela u Dolap je Ä?udno. Govorimo o na primer kopiranju svih stavki nekog raÄ?una i njihovom lepljenju na primer u otpis robe.

Bacam kocke, izlaze krugovi

Ä?udno je pre svega jer programi kod kojih se tabela podataka puni preko forme, kombinacijom unetih podataka i postojeÄ‡ih podataka iz baze (Ä?itaj knjigovodstveni programi), nemaju lepljenje tabela. Naime ne mo??e se u dokument zalepiti neka tabela kao u obiÄ?an editor teksta.

Najeklatantniji primer ovog Ä?udnog lepljenja je izve??taj Promet robe po dokumentima. Na primer otvorimo karticu nekog kupca, oznaÄ?imo sve redove (Ctrl A) i kopiramo ih (Ctrl C). Redovi sadr??e zadu??enja po raÄ?unima i stavke sa izvoda o uplatama raÄ?una. Otvorimo Izve??taji > Roba > Promet robe po dokumentima i zalepimo. Na ekranu se pojavljuje lista artikala! Vrlo Ä?udno, ali ne i nelogiÄ?no.
Razumevanjem logike lepljenja u Dolapu dobija se moÄ‡an alat za poveÄ‡anje produktivnosti rada u programu. Logiku lepljenja odreÄ‘uje logika tabele u koju pastujemo podatke. Konkretno ova tabela od korisnika oÄ?ekuje da unese tip i broj robnog dokumenta, nakon Ä?ega ona prikazuje artikle sa tog dokumenta i njihove koliÄ?ine ulaza i izlaza. Nakon toga mo??emo da unesmo novi dokument i ukoliko na njemu ima artikala koji su veÄ‡ prikazani u tabeli, njihove koliÄ?ine Ä‡e biti sabrane, tj. artikal se samo jednom prikazuje sa kumulativnim koliÄ?inama ma koliko robnih dokumenata uneli. Mo??emo da, prepisujuÄ‡i sa kartice kupca, unesemo sve raÄ?une (i povratnice) kupca i videÄ‡emo ukupne koliÄ?ine robe koje je kupio od nas. Ali ??ta ako on ima 1000 raÄ?una? UradiÄ‡emo ovo ??to je pomenuto gore â€“ copy/paste. Tabela u koju se lepe podaci posmatra da li na clipboard-u ima podataka koju su od njenog interesa. Ako nedostaju, odbiÄ‡e lepljenje. Konkretno ovde su to tip i broj robnog dokumenta, a koji postoje na kartici kupca i ovaj izve??taj Ä‡e samo njih preuzeti, tj. brojeve raÄ?una (i povratnica ako ih ima). Redove izvoda, ostalih knji??enja, iznose dugovanja i potra??ivanja itd. Ä‡e ignorisati. Efekat je isti kao da su velikom brzinom ruÄ?no uneti svi brojevi raÄ?una. Rezultat je da lepljenje ne daje na ekranu ono ??to je na clipboard-u, kao kad lepimo u editor, nego ono ??to je posao tabele.

Od vi??ka logike glava ne boli

Na primeru kalkulacije, koji je najslo??eniji dokument za lepljenje, je najbolje da se razmotri ova logika, a koja se, kao ??to je veÄ‡ pomenuto, svodi na logiku unosa podataka u dokument.

Prvi podatak koji se unosi u kalkulaciju je ??ifra artikla i bez njega se ne mo??e uneti stavka, ??to Ä‡e reÄ‡i da podaci koje lepimo moraju da sadr??e ??ifru robe (mo??e i alijas). Ako na clipboard-u stoji ??ifra artikla koji ne postoji u bazi, on neÄ‡e biti importovan, bez obzira ??to se tamo nalaze svi podaci o njemu (naziv, mera, poreska stopa). To ??to iz kalkulacije mo??emo ruÄ?no da evidentiramo novi artikal je samo preÄ?ica do nekog drugog dela programa koji slu??i za upravljanje bazom artikala. Sama kalkulacija (i ostali robni dokumenti) ne kreiraju nove artikle i oÄ?ekuju ??ifru postojeÄ‡eg artikla. MeÄ‘utim, iz istog fajla se mo??e prethodno importovati roba, a taj se posao mo??e i automatizovati. Obja??njeno je u uputstvu kako se ovo radi.
Nakon unosa ??ifre, na ekranu se pojavljuju osnovni podaci o artiklu, ??to znaÄ?i da kalkulaciju ne zanima naziv, poreska stopa i ostali podaci o artiklu koji stoje na clipboard-u. Oni Ä‡e biti ignorisani, tj. koristiÄ‡e se podaci iz baze. SledeÄ‡i podatak je koliÄ?ina. Stavka ne mo??e da se upi??e bez koliÄ?ine, ??to Ä‡e reÄ‡i da je i to obavezan podatak i mora da stoji na clipboard-u. Nabavna cena, poslednja primenjena mar??a i prodajna cena su podaci koji Ä‡e takoÄ‘e biti prikazani nakon unosa ??ifre, a to znaÄ?i da oni nisu obavezni. Naime, ako ih nema na clipboard-u, biÄ‡e kori??Ä‡eni tekuÄ‡i podaci iz baze, kao ??to i kod ruÄ?nog unosa ne moraju da se promene. Ovo naravno mo??e biti problem ako artikal prethodno nije imao ulaz, pa Ä‡e ovi podaci biti nula, te je stoga potrebno biti obazriv. Pored toga, po??to ovih podataka mo??e biti na clipboard-u, opcije importovanja nude moguÄ‡nost da se izabere kako Ä‡e oni biti primenjeni, tj. mogu da se ne preuzmu sa clipboard-a u zavisnosti ??ta se ??eli postiÄ‡i. Jedna od opcija je i da kalkulacija sraÄ?una prodajnu cenu. Tro??ak nabavke i rabat Ä‡e biti uzeti sa clipboard-a ako ih ima. U protivnom Ä‡e biti nula, ??to je opet identiÄ?no ruÄ?nom unosu. Ako na primer kopiramo podatke iz kalkulacije u novu kalkulaciju, a ne ??elimo da se kopira tro??ak, kojeg tamo ima, sakriÄ‡emo kolonu pre kopiranja. Tako da je ukljuÄ?ivanje i iskljuÄ?ivanje kolona dodatni naÄ?in izbora koji podatak hoÄ‡emo da prenesemo, a koji ne.

Nije retkost da nabavna cena ima vi??e od dve decimale sa koliko se ona prikazuje na ekranu i kao takva se kopira, ??to mo??e da dovede do lo??eg obraÄ?una kod lepljenja. Treba na svojstvima kolone (desni klik na naslov kolone) poveÄ‡ati broj decimala ako se ??eli kopiranje sa veÄ‡om precizno??Ä‡u.

Ukratko, potrebno je pre kopiranja podataka razmisliti ??ta je potrebno od podataka da bi se postigao ??eljeni cilj prilikom lepljenja, a lepljenje posmatrati kao vrlo brzi ruÄ?ni unos veÄ‡eg broja stavki.

Pri svemu ovome treba imati na umu da i zaglavlje dokumenta mo??e uticati na stavke, npr. interna prijemnica povlaÄ?i nabavnu cenu iz udaljenog objekta. RaÄ?un dodaje rabat kupcu, ako ima odobren ekstra rabat ili mu se roba prodaje po ugovorenim cenama. Stoga, pre lepljenja podataka treba popuniti zaglavlje dokumenta.

Naravno, ako se ne dobiju ??eljeni rezultati, dokument se jednostavno ne snimi i poku??a se sa nekom drugom kombinacijom podataka. Ovo na ??alost ne va??i za importovanje artikala. Oni se odmah zapisuju u bazu podataka, tako da postoji moguÄ‡nost da se upi??u ne??eljeni podaci. Kod importa robe postoji opcija simulacije importa, kada se roba ne upisuje, ali se od programa dobija izve??taj ako ima odbaÄ?enih artikala ili nekih drugih napomena.

Import iz fajla

Obzirom da je lepljenje moguÄ‡e samo ako tabela u koju se lepe podaci mo??e da â€žsaznaâ€? ??ta podaci na clipboard-u predstavljaju, radi importovanja podataka koji potiÄ?u iz drugih programa, korisnik je taj koji Ä‡e naznaÄ?iti ??ta je koji podatak u kolonama tabele koja se importuje (??ta je ??ifra, koliÄ?ina, cena itd.) Ovo importovanje (sa sada) ne ide preko clipboard-a, veÄ‡ preko CSV fajlova koji su ??iroko podr??ani od mnogih programa. Fajl treba otvoriti iz menija Datoteka > Import podataka nakon ??to se otvori dokument ili tabela u koju se radi import ili jo?? jednostavnije, da se fajl prevuÄ?e (drag & drop). Nakon ovoga se otvara dokument za importovanje gde se na jednostavan naÄ?in radi povezivanje kolona importovanog fajla sa podacima koje Dolap tabela oÄ?ekuje. Klikom na dugme Importuj, proces uvoza podataka je identiÄ?an kao kod internog kopiranja podataka. Detalji tehnike rada sa ovim dokumentom su dati u uputstvu (Help programa) i u online uputstvu.

Ni??ta bez prakse

Evo par primera za praktiÄ?nu primenu.
Na primer postoje dva ili vi??e poslovna objekta. Uneli smo veÄ‡i broj novih artikala kroz kalkulaciju cene i ??elimo da im otvorimo karticu u drugom objektu sa istom prodajnom cenom. Kopiramo ih iz kalkulacije, pri Ä?emu se treba postarati da svi obavezni elementi budu prikazani na ekranu (??ifra, naziv, mera, stopa) i naravno prodajna cena koju hoÄ‡emo da kopiramo. Uradimo nalepi u drugom objektu u tabeli evidencija robe i u opcijama obavezno zadamo da se obnove podaci postojeÄ‡e robe. U protivnom svi Ä‡e oni biti odbaÄ?eni, jer veÄ‡ postoje u bazi iako nemaju karticu u tom objektu. Odaberemo da se importuju finansijski podaci po??to kopiramo cenu. Nakon toga svi ovi artikli Ä‡e imati otvorenu karticu i identiÄ?nu prodajnu cenu kao u prvom objektu.

Drugi primer. Propustili smo da na nekoliko stotina artikala unesemo ??ifru dobavljaÄ?a ??to ograniÄ?ava filtriranje po tom podatku, ali mo??emo po nekoliko drugih kriterijuma (iz naziva robe) u nekoliko navrata da ih isfiltriramo na ekranu. Prvo napravimo korisniÄ?ku kolonu i nazovemo je DobavljaÄ? i kao formulu upi??emo ??ifru dobavljaÄ?a, npr. 138 (da ovo je regularna formula). Svi redovi Ä‡e biti popunjeni tim brojem. Sada filtriramo po prvom kriterijumu i snimimo u CSV fajl. Zatim po drugom i snimimo u drugi CSV fajl i tako dalje koliko bude potrebno da se izlistaju svi artikli tog dobavljaÄ?a. Na kraju, otvorimo prvi fajl iz Notepad-a ili nekog drugog editora teksta, a zatim otvaramo svaki sledeÄ‡i, bri??emo naslov tabele u njemu, kopiramo sav sadr??aj i dodajemo na kraj prvog fajla. To ponovimo za sve fajlove koje smo snimili. KonaÄ?ni rezultat Ä‡e biti da Ä‡e prvi fajl sadr??ati sve artikle dobavljaÄ?a i imaÄ‡e kolonu sa njegovom ??ifrom. Treba ga saÄ?uvati i importovati. Naravno prilikom mapiranja povezati ??ifru dobavljaÄ?a sa kolonom u fajlu koju smo napravili i odobriti obnovu opisnih podataka. Na kraju obrisati korisniÄ?ku kolonu koju smo definisali. Ovo mo??e jednostavnije kopiranjem u Excel ili neki drugi spreadsheet program. U njemu se mo??e kreirati i ta dodatna kolona, pa nije neophodno da se to radi u Dolapu. Excel tabelu treba saÄ?uvati kao CSV fajl.

Ova se tehnika mo??e primeniti i na druge podatke, na primer da se odreÄ‘eni broj artikala prevede iz jedne u drugu poresku stopu.

Kopiranje podataka u robne dokumente je jo?? jednostavnije. Na primer zalihe neke grupe artikala treba otpisati u celosti. Uradi se filter na lager listi, kopira i zalepi u Otpis robe. Treba imati na umu da su podatak koliÄ?ina i zaliha razliÄ?iti tipovi podataka, meÄ‘utim svi robni dokumenti imaju opciju preuzimanja podatka zalihe ako nema koliÄ?ine na clipboard-u, pa je treba ukljuÄ?iti u ovoj situaciji.

Sve su kombinacije dozvoljene â€“ mo??emo kalkulaciju da kopiramo u raÄ?un, jer treba celokupnu nabavku po toj kalkulaciji fakturisati nekom kupcu. Svakako da nakon lepljenja mogu da se urade korekcije na koliÄ?inama ako nije ba?? celokupna koliÄ?ina. TakoÄ‘e mo??e da se vi??e dokumenta kopira u jedan, tj. da se dodaju stavke.

Importovanje podataka mo??e biti posebno interesantno za poÄ?etak rada sa Dolapom ukoliko postoje poslovne evidencije koje se mogu saÄ?uvati u CSV fajlove. Nakon importovanja robe, mo??e se importovati poÄ?etno stanje zaliha i da se vi??ednevni posao zavr??i za manje od pola sata.

KonaÄ?no, importovanje mo??e biti od velike koristi ako se ne koristi fiskalni ??tampaÄ? u maloprodaji, veÄ‡ fiskalna kasa koja ima moguÄ‡nost preuzimanja liste prodatih artikala na kraju dana pre pra??njenja kase uz pomoÄ‡ programa kojeg obezbeÄ‘uje proizvoÄ‘aÄ?. Ovi podaci se uglavnom zapisuju kao CSV fajl i kao takvi se mogu importovati u raÄ?un Dolapa. Time se posti??e da se ima evidencija zaliha u maloprodaji.

Prenos podataka izmeÄ‘u tabela u Dolapu

Mon, 12 Aug 2013 18:01:32 UTC

U cilju poveÄ‡anja produktivnosti rada u programu Dolap, predviÄ‘ena je moguÄ‡nost da se podaci iz jedne tabele programa prenesu u neku drugu tabelu sa ciljem izrade novog dokumenta, dobijanja izve??taja ili ??tampanja. Podaci se prenose na dva naÄ?ina koji su kompatibilni:

Klikom na komandu Po??alji uâ€¦ iz kontekstnog menija tabele
Kopiranjem preko clipboard-a

Razlika je ??to se u prvom sluÄ?aju prozor tabele u koju se podaci prenose automatski otvara, a u drugom sluÄ?aju je potrebno ruÄ?no iz menija otvoriti tabelu, a zatim zadati komandu Nalepi, te je prvi naÄ?in efikasniji. Kopiranje preko clipboard-a se koristi kada je tabela veÄ‡ otvorena i potrebno je da se dopuni dodatnim podacima.

Primer tabele u koju treba prenositi podatke je izve??taj Promet robe, koji se nalazi u meniju Izve??taji > Roba > Promet robe i daje pregled nabavke, prodaje i vrednosti zaliha artikala za zadati period. Nakon otvaranja izve??taja iz menija, tabela je prazna i oÄ?ekuje se da korisnik unese artikle za koje ??eli da vidi promet, ??to je prihvatljivo kada se radi o samo nekoliko artikala. Pretra??ivaÄ? artikla po nazivu omoguÄ‡ava da se u listi pronaÄ‘enih artikala oznaÄ?i veÄ‡i broja redova i klikom na dugme U redu, u izve??taj prenesu svi oznaÄ?eni artikli. MeÄ‘utim ni ovo nije dovoljno efikasan naÄ?in popunjavanja ovog izve??taja, te je preporuka da se on kreira slanjem podataka iz drugih tabela.

Lager lista artikala omoguÄ‡ava fleksibilan naÄ?in da se artikli filtriraju po bilo kom kriterijumu â€“ po dobavljaÄ?u, po klasifikatoru robe, lokaciji, poreskoj stopi itd. Nakon izvr??enih filtriranja ukoliko i dalje u tabeli ima artikla za koje se ne ??eli ovaj izve??taj, mogu se ruÄ?no oznaÄ?iti samo oni artikli za koje se izve??taj tra??i, tako ??to se dr??i pritisnut taster Ctrl i levim klikom mi??a oznaÄ?avaju artikli. Ukoliko ima manje ne??eljenih, onda se mogu oni oznaÄ?iti, a zatim iz menijaUreÄ‘ivanje odabrati komandu Invertuj oznaÄ?ene, kada oznaÄ?eni postaju neoznaÄ?eni i obrnuto. Nakon toga se klikom na desni taster mi??a na bilo koji red tabele otvara kontekstni meni iz koga se izabere komandaPo??alji u, a zatim Promet robe. BiÄ‡e otvoren izve??taj u koji Ä‡e biti preneti svi oznaÄ?eni artikli. Nakon toga se mo??e korigovati period za koji se ??eli izve??taj i klikom na dugme Prika??i osve??e podaci u tabeli.

Na ovaj naÄ?in se mo??e videti promet i vrednost svih artikala u poslovnom objektu. U lager listi se zada komada da se izlistaju svi artikli koji imaju karticu u tekuÄ‡em poslovnom objektu, klikne na bilo koji artikal u tabeli da se Windows fokus prenese na tabelu, zada komada Ctrl A za oznaÄ?avanje svih redova (iz menija:UreÄ‘ivanje > OznaÄ?i sve) i zatim artikli po??alju u izve??taj o prometu robu.

Drugi primer je ??tampanje etiketa robe. Ako se program Dolap koristi za ??tampanje etiketa robe sa cenama za izlaganje u prodavnici, mnogo je lak??e da se nakon izrade kalkulacije ili nivelacije oznaÄ?e novi artikli i artikli Ä?ija je prodajna cena promenjena i da se desnim klikom mi??a po??alju u tabelu za ??tampanje etiketa, nego da se ruÄ?no unose u ovu tabelu.

Program Dolap ne koristi clipboard na standardni naÄ?in, tj. podaci koje Dolap kopira na clipboard jesu standardni ??to se tiÄ?e njihovog lepljenja u druge programe (Word, Notepad, Excel), ali kod lepljenja u Dolap koriste se dodatni skriveni podaci koji Dolap clipboard Ä?ine â€žpametnimâ€?. Na osnovu ovih podataka Dolap razlikuje ??ta je na clipboard-u ??ifra, koliÄ?ina, cena, poreska stopa itd. Do verzije v0.927, kada je nastao ovaj blog, ovo pametno lepljenje je realizovano samo u popisnom listu, ali je namera da se realizuje i u ostalim dokumentima programa. Radi se o tome, da redovi robe mogu da se kopiraju iz bilo kog dokumenta, a da se zatim nalepe u popisni list. Program Ä‡e â€žznatiâ€? koji je podatak ??ifra artikla i koji je podatak koliÄ?ina robe. PraktiÄ?na primena ovoga je da ukoliko je popis uraÄ‘en dan ili par dana ranije, da se nabavka i prodaja koje su nastale u meÄ‘uvremenu unesu kao popisni listovi kojima Ä‡e se korigovati popisana roba na datum na koji popis treba da glasi. Radi lak??ih kasnijih ispravki po??eljno je za se svaki dokument napraviti poseban list i u opisu napi??e po kom je dokumentu kreiran. Kalkulacije se direktno prenose sa kopiraj/nalepi, dok je kod prodaje nakon lepljena potrebno koliÄ?inama u svim redovima staviti predznak minus, po??to je prodaja smanjila zalihe. Ukoliko je popis proknji??en, treba ga vratiti u neknji??ene, a zatim kod ponovnog knji??enja odabrati opciju da se popis premesti na kraj robnih promena. Ovim Ä‡e biti simulirano kao da je popis uraÄ‘en na dan kada je trebalo da bude uraÄ‘en.
Ukoliko popisni list na clipboard-u ne naÄ‘e podatak koliÄ?ine, koristiÄ‡e podatak zalihe ako njega ima, ali Ä‡e za ovo tra??iti odobrenje operatera. To znaÄ?i da u popisni list mo??e da se kopira i lager lista. PraktiÄ?na primena je da, ako se zna da su zalihe taÄ?ne ili ima odstupanja kod vrlo malog broja artikala, da se ne bi unosili svi artikli u popis mo??e se u popisni list kopirati kompletna lager lista. Nakon knji??enja ovako uraÄ‘enog popisa manjkovi i vi??kovi u popisnom listu Ä‡e biti nula. Mogu se ruÄ?no korigovati samo oni artikli kod kojih se zna da ima odstupanja.

Pametno kopiranje nije moguÄ‡e i neÄ‡e biti moguÄ‡e iz drugih programa, veÄ‡ samo kada je izvor podataka sam program Dolap. TakoÄ‘e pametno kopiranje ne radi preko remote desktop programa jer oni neÄ‡e preneti skrivene podatke, tj. oni su skriveni za sve druge programe sem za Dolap.

Po??to u ovom trenutku ne postoji pametno lepljenje u drugim dokumentima, postoji moguÄ‡nost kopiranja istorodnih dokumenta koji imaju moguÄ‡nost da se saÄ?uvaju kao neknji??eni. Na primer, proknji??ena kalkulacija se saÄ?uva kao neknji??ena, pri Ä?emu knji??ena time ostaje netaknuta, a zatim se ta neknji??ena kalkulacija uz promenu datuma, eventualno uz neke korekcije na redovima, proknji??i kao nova. Dodavanjem pametnog lepljenja biÄ‡e moguÄ‡e kopiranje izmeÄ‘u raznorodnih dokumenta, npr. redovi kalkulacije se kopiraju u raÄ?un i fakturi??e sva koliÄ?ina robe po tom prijemu.

Prijavite se na mailig listu Dolap kako bi ste bili u toku sa izdavanjem novih verzija programa.

KorisniÄ?ke kolone

Sat, 03 Aug 2013 11:09:46 UTC

Program Dolap ima moguÄ‡nost da korisnik u svakoj tabeli, bilo dokumenta ili izve??taja, doda vlastite kolone koje se formulom izraÄ?unavaju iz vrednosti postojeÄ‡ih kolona poput formiranja kolona u Excel-u. Naravno, ne postoji ambicija da Dolap postane spreadsheet program, pa su i moguÄ‡nosti kod kreiranja korisniÄ?kih kolona znatno skromnije nego kod ovih programa. Sadr??aj tabela se iz Dolapa vrlo jednostavno kopira preko clipboard-a u Excel ili neki drugi spreadsheet program ako je potrebno da se podaci dodatno obrade. MeÄ‘utim, Ä?esto je neki podatak potreban svakodnevno i u tom sluÄ?aju je pogodnije da se kreira korisniÄ?ka kolona u Dolapu.
KorisniÄ?ka kolona ostaje zapamÄ‡ena i nakon zatvaranja programa, tj. dok korisnik ne zada komandu za njeno brisanje. Ove kolone su po svemu ravnopravne sa programski definisanim kolonama, tj. moguÄ‡e je sortiranje i filtriranje tabele po vrednosti ovih kolona, moguÄ‡e je njihovo skrivanje, pomeranje kolone (izmena rasporeda kolona), njihovo ??tampanje, kao i kori??Ä‡enje njihovih vrednosti u formulama novih kolona. Korisnik mo??e da doda neograniÄ?en broj kolona u jednoj tabeli. OgraniÄ?enje je da u formuli ne mo??e da uÄ?estvuje vrednost korisniÄ?ke kolone koja je novija (kasnije kreirana) od tekuÄ‡e, po??to ih program sraÄ?unava redosledom kako su dodavane u tabelu, a ne kako su rasporeÄ‘ene na ekranu.

Evo primera jedne korisniÄ?ke kolone koja mo??e biti od koristi. U praksi je vrlo Ä?est sluÄ?aj da dobavljaÄ? odobri odreÄ‘eni iznos rabata za proizvode, ali se prodajna cena dodatno uveÄ‡ava mar??om. U okviru kalkulacije program Dolap kontra-kalkulacijom sraÄ?unava procenat mar??e, ali se ona sraÄ?unava na unetu nabavnu cenu, a ne na neto nabavnu cenu. U sluÄ?aju kada ima rabata, ne vidi se iz programa procenat ukupne razlike u ceni, a ovaj podatak mo??e biti va??an. Jednostavnom formulom: razlika u ceni / nabavna vrednost x 100, ovaj se podatak mo??e prikazati u korisniÄ?ki definisanoj koloni.
Potrebno je da se u dokumentu kalkulacije zada komanda Napravi kolonu, tako ??to se klikne desnim tasterom mi??a bilo gde na naslov tabele i komanda izabere iz menija.

Nakon ovoga pojavljuje se dijalog za svojstva kolone, gde treba zadati naslov kolone koji je obavezan. Mo??e se napisati npr. Mar??a proc. Znak % nije dozvoljen u naslovu kolone jer ima specijalno znaÄ?enje u formulama, a kako se korisniÄ?ka kolona mo??e pojaviti u novoj formuli ovaj znak bi je uÄ?inio neispravnom.
Formula se sastoji iz aritmetiÄ?kih operacija Ä?iji su argumenti naslovi postojeÄ‡ih kolona. To znaÄ?i da Ä‡e se za svaki red kolone koju formiramo vrednost sraÄ?unati po formuli tako ??to Ä‡e se iz tog reda uzeti konkretne vrednosti iz kolona koje uÄ?estvuju u formuli. Naslovi kolona u formuli moraju da se nalaze izmeÄ‘u dva znaka % kako bi se znalo da je u pitanju kolona, a ne promenljiva ili funkcija. Za podatak mar??e koji hoÄ‡emo da izraÄ?unamo potrebno je u polje formule uneti:

%Razlika u ceni% / %Nabavna vrednost% * 100

Formula se mo??e odavde preneti kopiranjem, mo??e se i otkucati, ali najjednostavniji naÄ?in za unos formula je da se nazivi postojeÄ‡ih kolona koje se koriste u formulama ubace u formulu izborom kolone iz padajuÄ‡e liste i klikom na dugme .
Kolona koja se koristi u formuli ne mora biti prikazana u tabeli, tj. mogu se koristiti i sakrivene kolone.

Klikom na dugme Napredno, biÄ‡e pro??iren dijalog gde se mogu podesiti dodatna svojstva kolone, npr. broj decimala. KonaÄ?no, klikom na dugme U redu, biÄ‡e prikazana kolona Mar??a proc. u tabeli kalkulacije, koja Ä‡e sadr??ati mar??u jednaku onoj koju je Dolap sraÄ?unao u sluÄ?aju kad nema rabata i mar??u na neto nabavnu cenu kada ima rabata od dobavljaÄ?a.

Pored aritmetiÄ?kih operacija i zagrada, formule mogu da sadr??e i logiÄ?ke izraze sa logiÄ?kim operacijama nad komparacijama vrednosti kolona, Ä?ime se posti??e uslovno izraÄ?unavanje. TakoÄ‘e na raspolaganju je i nekoliko funkcija, kao i uvoÄ‘enje korisniÄ?kih promenljivih za Ä?uvanje meÄ‘urezultata, kada se formula sastoji iz vi??e izraza razdvojenih zarezom. Za vi??e informacija o naprednom kori??Ä‡enju formula u korisniÄ?ki definisanim kolonama pogledati Help programa ili online uputstvo knjigovodstvenog programa Dolap.

? tampanje bar-kodova

Mon, 22 Jul 2013 22:08:16 UTC

Program Dolap ima moguÄ‡nost da korisnik za svaku vrstu dokumenta ili izve??taja dizajnira vlastiti ??ablon za ??tampanje. ? tampanje preko ??ablona je u grafiÄ?kom re??imu, ??to omoguÄ‡ava da ??ablon mo??e da sadr??i grafiÄ?ke elemente, slike, ukljuÄ?ujuÄ‡i logo ili memorandum firme, izbor bilo kog fonta koji postoji u sistemu uz izbor veliÄ?ine i oblika slova, kao i ??tampanje u koloru. Pored ovoga, Dolap ima moguÄ‡nost generisanja bar-kodova, tako da u okviru ??ablona, korisnik mo??e za svaki podatak da ukljuÄ?i moguÄ‡nost da se on ??tampa kao bar-kod: broj dokumenta, datum, ??ifra artikla itd. Program mo??e da generi??e bar-kodove sledeÄ‡ih simbologija:

Code 39
Code 128
EAN 13
EAN 8
UPC-A

Code 39 i Code 128 su bar-kodovi ??iroke industrijske primene i koriste se za bar-kodiranje najrazliÄ?itijih podatka po??to su promenljive du??ine. Prednost Code 39 je jednostavnost koda i pouzdana Ä?itljivost na svim skenerima. Nedostatak je velika ??irina i kodiranje samo cifara i nekoliko interpunkcijskih znakova.
Code 128 je kompaktni bar-kod koji pored cifara i interpunkcijskih znakova mo??e da kodira i sva slova engleskog alfabeta. DomaÄ‡a slova, na ??alost nisu podr??ana.
Ovi kodovi su pogodni za oznaÄ?avanje dokumentacije bar-kodom, ??to mo??e biti od velike koristi ukoliko se koristi neki DMS (Document Management System) softver za upravljanje dokumentacijom.

Bar-kodovi simbologije EAN 13, EAN 8 i UPC-A su iskljuÄ?ivo za numeriÄ?ko kodiranje fiksne du??ine (13, 8 i 12 cifara) i predstavljaju, EAN 13 i EAN 8, evropski standard i UPC-A, ameriÄ?ki standard za oznaÄ?avaj roba i usluga. Danas gotovo da nema proizvoda koji ih nema na sebi.
Program Dolap sti??e sa nekoliko predloga ??ablona za ??tampanje etiketa za izlaganje cena u prodavnicama, izlo??benom prostoru velikoprodaje i sl. U fajlu Standard.rpt koji se nalazi u folderu poslovne godine u okviru instalacije Dolapa (npr. C:\Dolap\2013) nalazi se predlog ??ablona za ??tampanje etikete koja pored osnovih podataka o artiklu sadr??i i bar-kod koji se ??tampa na osnovu ??ifre artikla, a za koju je preporuka da bude EAN kod samog artikla. ? tampanje bar-kod na etiketi pru??a pogodnost upotrebe skenera i hand-held raÄ?unara za izradu porud??bina, popisa, kontrole prijema i izdavanja robe itd. Naziv ??ablona je â€žEtiketa gondola 3 bar-kodâ€? i za ??tampanje mora da se zada minimalno tri artikla. U protivnom, etikete neÄ‡e biti ??tampane.

? abloni koji sti??u uz program Dolap u fajlu Standard.rpt nisu odmah spremni za upotrebu, tj. oni nisu deo programskog okru??enja Dolapa. Razlog je ??to korisnik mo??e da ih izmeni i prilagodi svojim potrebama, te da ne bi bili obrisani i vraÄ‡eni na originalni izgled instalacijom nove verzije programa. Stoga, potrebno je, nakon ??to se iz menija Izve??taji otvori izve??taj ? tampanje etiketa i iz menija UreÄ‘ivanje pokrene UreÄ‘ivaÄ? ??ablona, zada komada za otvaranje postojeÄ‡eg ??ablona. Iz dijaloga se zada komanda UÄ?itaj iz fajla, navede se Windows Explorer na fajl Standard.rpt i uÄ?ita neki od ??ablona za etikete koji se nalaze u njemu. Nakon toga ??ablon treba saÄ?uvati kao novi. Tom prilikom treba dati naziv ??ablonu, koji mo??e biti isti kao i originalni ili neki drugi po izboru korisnika. Nakon toga je ??ablon sastavni deo programskog okru??enja. Mo??e se zadati kao podrazumevani ili da se bira ??ablon neposredno pre ??tampanja ako ih ima vi??e itd., prema potrebama korisnika.

U fajlu se nalazi i ??ablon za ??tampanje bar-kodova sa nazivom â€žEANâ€? koji ??tampa samo bar-kodove EAN/UPC simobologije. Namena ovog ??ablona je ??tampanje labela na samolepljivom papiru za etiketiranje robe. ? ifra artikla mora biti validan EAN ili UPC kod. Za ??tampanje se mora zadati minimalno Ä?etiri artikla jer se ??ablon sastoji iz Ä?etiri stubaca.

Standardna instalacija Dolapa, koja sadr??i sve ove ??ablone nalazi se na download stranici sajta. Sa sledeÄ‡eg linka:

www.dolap.rs/dolap/dolap_demo_baza.exe

mo??e se preuzeti demo baza podataka koja u sebi sadr??i par desetina artikla sa validnim EAN kodom i spremna je za ??tampanje bar-kodova sa ??ablonom â€žEANâ€? (??tampa labele sa prethodne slike). Neophodno je da se nezavisno od demo baze instalira i program Dolap.
Nakon instaliranja, najjednostavniji i najbr??i naÄ?in da se ??tampaju labele je da se umesto otvaranja prozora ? tampanje etiketa iz menija Izve??taji i ruÄ?nog unosa jednog po jednog artikla, otvori evidencija roba iz menija Evidencije, zada prikaz svih artikala, zatim da se selektuje odreÄ‘eni broj artikla u listi (minimum 4) i desnim klikom zada komada Po??alji u ??tampanje etiketa. Nakon toga se zada komanda za ??tampanje.
Program zahteva Windows XP SP3 ili noviji Windows operativni sistem.
Korisnici koji veÄ‡ imaju instaliran Dolap ne treba da instaliraju ovu demo verziju baze jer ??ablon veÄ‡ sti??e sa standardnom instalacijom, dok instalacijom demo baze u folder radne baze dovodi do gubitka podataka njihovom zamenom demo podacima.

Detaljne informacije o naÄ?inu umetanja bar-kodova u ??ablone za ??tampanje i uop??te o radu sa ??ablonima date su u korisniÄ?kom uputstvu (Help sistem) koji sti??e sa programom, a mogu se pogledati i u online uputstvu.

Prikaz zbira Ä‡elija kolone

Tue, 02 Jul 2013 16:57:43 UTC

U verziji Dolapa 0.869 od 30.1.2009 dodata je moguÄ‡nost sabiranja vrednosti selektovanih Ä‡elija u okviru kolone bilo koje tabele. Iako ova moguÄ‡nost odavno postoji, Ä?ini se da nije mnogo poznata korisnicima Dolapa. Ova funkcionalnost je opisana u helpu koji sti??e uz program i u online uputstvu, ali ne ba?? detaljno. Evo malo ??ireg obja??njenja.

Kada se klinke mi??em na neki red u okviru bilo koje tabele, taj red se oznaÄ?i â€“ selektuje. Pored ovoga Ä‡elija na koju se klikne oznaÄ?ava se tamnijom bojom. Ako se selektuje jo?? jedan red i pri tome se klikne na Ä‡eliju iz kolone koja sadr??i numeriÄ?ke podatke, biÄ‡e prikazan balon sa zbirom iz ta dva reda. Selektovanjem vi??e redova biÄ‡e prikazan zbir kolone za sve selektovane redove, a sve Ä‡elije kolone Ä‡e biti oznaÄ?ene tamnijom bojom. Zbir radi samo za brojeve iz iste kolone, tj. ne mogu se sabirati brojevi iz razliÄ?itih kolona.

Kratko uputstvo za selektovanje redova: Ovo va??i za bilo koji Windows program, pa i za Dolap.
OznaÄ?avanje vi??e redova odjednom se radi tako ??to se klikne na prvi red grupe redova koju oznaÄ?avamo, a zatim dr??eÄ‡i pritisnut taster Shift klikne na poslednji red. Drugi klik treba bude u koloni za koji se ??eli zbir.
PojedinaÄ?ni redovi se selektuju tako ??to se dr??i pritisnut taster Ctrl i zada klik. Ova komanda slu??i i da se selektovani red vrati u neselektovani. Postoji moguÄ‡nost kombinacije oba naÄ?ina. Prvo se oznaÄ?i grupa redova, a zatim sa Ctrl i klikovima mi??em izbace nepotrebni redovi.
Pored ovoga redovi mogu da se oznaÄ?e kori??Ä‡enjem tastature kombinacijom tastera Shift i tastera strelica dole i gore, ali se u tom sluÄ?aju balon sa zbirom ne prikazuje.

Funkcionalnost zbira kolone je pogodna da se vrlo brzo saberu brojevi iz tabele bez kori??Ä‡enja kalkulatora. Na primer, kupac je jednom uplatnicom platio vi??e faktura, ali nije napisao koje. Kombinovanjem iznosa faktura u njegovoj kartici vrlo brzo mo??e da se naÄ‘e koji zbir odgovara uplati.
Ukoliko se baloni ne prikazuju, moguÄ‡e je da je ova opcije iskljuÄ?ena iz pode??avanja prikaza programa Dolap. Inicijalno kod instalacije program je pode??en da ih prikazuje. Druga moguÄ‡nost da se ne prikazuju je da su iskljuÄ?eni na nivou Windows-a, koji je takoÄ‘e inicijalno pode??en da ih prikazuje. U ovom drugom sluÄ?aju potrebno je uneti izmene u registri bazi podataka, ??to se ne preporuÄ?uje ukoliko Vam ureÄ‘ivanje registri baze nije poznato jer postoji moguÄ‡nost da se nehotice o??tete pode??avanja operativnog sistema. Potrebno je pronaÄ‡i kljuÄ? EnableBalloonTips koji je tipa DWORD na putanji HKEY_CURRENT_USER\Software\Microsoft\Windows\CurrentVersion\Explorer\Advanced i promeniti njegovu vrednost u 1.

Promena poreske stope u Crnoj Gori

Wed, 26 Jun 2013 20:10:33 UTC

U Crnoj Gori se 1.7.2013 menja vi??a poreska stopa PDV sa 17% na 19%. ? ta je potrebno uraditi u okviru poslovnog knjigovodstvenog programa Dolap pogledati u okviru ovog bloga Ä?lanak Promena
poreske stope od 28.9.2012 o promeni stope PDV u Srbiji. Jedina je razlika ??to treba umesto 20% primeniti 19%.